DNEVNICI JEDNE UČENICE IZ HOGWARTSA
nedjelja, 28.09.2008.
DNEVNICI JEDNE UČENICE IZ HOGWARTSA
(čitaj odozdola prema gore)
> 1. ožujak - Ovo nema naslova
Ne znam što se događa u ovom prokletom dvorcu. Hermiona, Ginny i ja ništa ne znamo... No pričala sam s Georgom večeras. Za neko čudo u Društvenu prostoriju došli su još prije ponoći pa sam ga tako čak i uspjela vidjeti... Ja sam sjedila do prozora i opet buljila u perivoj okupan snijegom kada je on došao sjesti pored mene.
- Lijepo je. - rekao je.
Ja sam samo kimnula. Nisam znala što bi mu rekla.
- Anja, žao mi je... Ne znam što bi ti rekao. Žao mi je što ne provodimo više vremena zajedno... -
- Ne trebaš žaliti ni za čime jer sam ja kriva. Da mene nije bilo ništa se od ovoga ne bi dogodilo... Da ja nisam bila sebična i da nisam došla ovdje, sve.. sve
bi bilo u redu... -
- Molim te ne pričaj gluposti. Anja, nisi za ništa kriva. Nemoj žaliti zbog toga što si došla... Kada god budeš pomislila da si ti kriva... Samo se sjeti da si došla
ovdje i uljepšala mi život... - reko je George tiho.
I na mom licu zasjala je suza. Zagrlio me i tiho smo buljili u daljinu. Promatrala sam sve prisutne u društvenoj prostoriji. Čini se da je svima bila potrebna ovakva večer u kojoj se neće opterećivati sa Slytherinima...
Harry je sjedio i laštio svoju Vatrenu munju, a pored njega je sjedila Ginny, oboje su bili nasmješeni i razgovarali o metloboju. Luka i Hermiona sjedili su postrani i tiho razgovarali sa zanesenim pogledom u očima... Ron je igrao šah s Seamusom, a Fred, Lee i Angelina pričali su o nadolazećoj utakmici... Sa Slytherinima...
Tada sam se sjetila da ja zapravo ne znam što oni planiraju učiniti Slytherinima.
- George, kada vi nama planirate reći što se događa? Što planirate? -
- Bolje je da ništa ne znaš, tako ostaješ sigurna i nitko te ne može umješati ako nešto pođe po zlu... -
- Ali... Trebali bi bar nešto znati.. Tko iz Gryffindora je sve uključen u te vaše urote, planove... Što god to bilo? -
- Fred, Harry, Ron, Luka, Lee i ja. -
- Nisam ni mislila da je netko drugi, a... -
- Samo to ću ti reći, ništa više. I znam što si me htjela pitati, zašto Dean i Seamus nisu s nama, jer jedno od naših pravila je : U NAŠU BLIZINU NE PUŠTAMO
TROLOVE...".
Prvo sam se nasmijala ali onda sam se naglo uozbiljila i pitala:
- A vi imate pravila? -
- Anja, rekao sam ti da više ništa neću reći... Idem spavati... Laku noć... -
Recimo da sam sada zbunjena no ipak sam nekako... hm sretnija... Jer ovo je u posljednje vrijeme jedan od najboljih dana...
> 27. veljače - Ovo postaje neizdrživo...
Dani su mi sve gori... Ne znam što bi sa sobom. Dečki su rekli da ja, Hermiona i Ginny ostanemo u društvenoj prostoriji u slobodno vrijeme. Hermiona čak ne smije ni u knjižnicu jer se dečki boje da nam ne učine nešto nažao... Ja uistinu ne mogu više biti tu zatvorena. Sjedim tu, kraj prozora, buljim u snijeg koji je već odavno prekrio cijeli perivoj... Sjedim i gledam u taj glupi snijeg... Možda sam za sve ja kriva, možda je sve to zbog mene... Te dvojbe me uništavaju... Da nisam bila toliko sebična, da nisam mislila samo na sebe, ne bi otišla iz Slytherina već bi ostala tamo i trpjela njihove gluposti i ponižavanja... Ne bi se ništa od ovoga dogodilo... Ništa... Ne bi upoznala Georga... Ne bi se zaljubila u njega... Ne bi upoznala Luku, Harryja, Rona, Freda, Hermionu, Ginny... Ne bi mi oni postali toliko važni... Život bi mi bio jednostavniji... Bila bi... Još uvijek zaljubljena u Malfoya.. Patila bi... Ne bi se ni trudila biti sretna... A sada, zbog mene, Gerorge je negdje vani s ostalim dečkima... A ja strepim jer neznam što se događa... Neka mi netko nešto javi što se događa jer ću izludjeti...
> 26. veljače - Ja ću se ubiti!
Nisam više mogla biti u društvenoj prostoriji jer je George saznao ono za Malfoya. Katastrofa. Prvo mu nisam htjela reći, i nisam mu ja rekla. Ja sam to rekla Hermioni, ona Luki, Luka Ronu, Ron Harryju, Harry Fredu, a Fred naravno Georgeu. Prvo Fred nije htio ništa reći Georgu već je sam potražio Malfoya da se obračuna s njim, np nije ga našao pa je odlučio da je najbolje da ga on i George zajedno dokrajče. Ubit će ga. Imaju neke fore, ali čini mi se da će ga jednostavno uhvatiti i namlatiti... Što je meni ovo trebalo?
p.s - Harry se vratio iz bolnice živ i zdrav! Malfoy filozofira.
> 25. veljače - MRZIM MALFOYA!!!!
Koja sam ja glupača. Koja sam ja glupača. Ne znam kako sam ikada mogla misliti da volim Malfoya. Zamisli ovo, danas sam posjetila Harryja u bolnici, mislim, svi mi smo ga posjetili ali ja sam imala još neke zadaće pa sam otišla sama. Dok sam se vraćala u društvenu prostoriju srela sam Malfoya. Pravila sam se da ga ne vidim. On me uhvatio za ruku i rekao:
- Oh, evo nam izdajice. I kako je Potter? -
- Daj ostavi me. I ne tiče te se kako je on. Ostavi me na miru. -
- Aha, sada ja više nisam dobar... Hoćeš reći da je Weasly bolji od mene? -
- Naravno da je. Daj pusti me. -
- Ti si jedna glupača očajna. A ako ste pomislili da imate prototrov za Pottera.... Hm.. grdno se varate... Grdno... Potter provodi zadnje trenutke života u onoj bolnici... - govorio je pakosno.
- Daj odvratan si. -
Nakon toga sam osjetila nešto na licu. Dotaknula sam bolno mjesto i vidjela krv. Kreten Malfoy upotrjebio je neku čaroljiu, pakosno se nasmijao i otišao... Srećom pa znam protučaroliju...
Kako ga mrzim. Kako ga mrzim. Kako ga mrzim.
> 24. veljače - Harry je u bolnici...
Ovo je strašno! Rekla sam da se ne petljaju s tim Slytherinima, rekla sam im. No kako je sve završilo... Oni još ništa nisu napravili, ali su Slytherini čuli za njihove planove i podmetnuli nešto Harryju u piće, u sok od bundeve. Ništa nam nije bilo jasno jer je Harry odjednom prestao pričati, oči su mu postale nekako staklenaste a onda se jednostavno srušio. Svi za našim stolom su vrištali, Lavander i Parvati su plakale a Slytherini su se naravno smijai! Mi smo mislili da je mrtav. Bio je blijed kao krpa. Dumbledore i McGonagallica odveli su ga u bolničko krilo i dali mu neki protuotrov. Uglavnom, Slytherini us trenutno u zbornici pregovaraju s Dumbledoreom, a Snape je na njihovoj strani. Rekao je da nisu učinili ništa loše! Zamisli kretena, pa HARRY JE MOGAO UMRJETI A NJEGA BAŠ BRIGA... Harryju je sada bolje, ali koliko sam skužila da George, Fred, Ron, Luka i kompanija teka sada spremaju osvetu... Sve me strah...
> 23. veljače - Još mjesec dana pa Uskrsni praznici ...
Dobro, super, svi mi to znamo ali naši nastavnici očito misle da smo mi glupi pa su nam danas očajnički stalno to pokušavali utuviti u glavu. A zašto? Pa dobili su obavjest da poslije Uskršnjih praznika počinju VELIKE pripreme za ispite učenika od četvrte do sedme godine. Mislim, super. I još jedna stvar, ne možemo doma. Moramo se pripremati za ispite koji će biti u šestom mjesecu!!! Super. Odlično.
Ali okej. Bar će te praznike provesti s Georgeom u školi. Možeš si misliti kako ću učiti. ....
Uglavnom sve po starom.
> 22. veljače - Sve je, recimo, okej X)
Recimo da je sve okej.
Prva stvar koju sam jutros napravila je to što sam potražila Harryja i uspjela razgovarati s njim. Onak, dečko je tužan jer mu fale roditelji. I užasno je usamljen. Rekao mi je da svi mi imamo nekoga koga volimo i tko nas voli, a on nikoga... Tek tada sam shvatiia koliko mi George zapravo znači.
Zatim sam potražila Georgea...
Razgovarali smo i sve rješili. Ispričao mi se tisuću puta za sve...
Uglavnom... ostatak dana proveli smo zajedno, detalji nepotrebni!!!!
> 21. veljače - Vikend
Petak je... Hvala Bogu. Već sam mislila poludjeti. U toj školi već je odavno postalo naporno, ali sada je prešlo svaku mjeru. Ona glupača iz Proricanja me danas tako napala... Ja imam unutarnje oko, koje je jako razvijeno ali ga zapostavljam zbog manje važnih stvari... Moj spoj urana i merkura je pod prvaim kutom i ja imam uspjeha kao vidovnjakinja... Ma daj ženo, otkači se! Takve gluposti nisam čula već jako dugo.
Zahvaljujući tome svi me danas zafrkavaju, jedino se Harry nabrusio na mene rekavši mi :
- Molim te, reci mi kada ću umrjeti da znam, kada ti je savzenica ta strahota od žene... -
Ne znam što se događa s tim Harryjem,u zadnje vrijeme tako je depresivan. Pitala sam i Luku, a on je imao puna usta neke pite od budneve, pa je samo promrmljao nešto u stilu:
- Onhms imadgu prifpjna, puštris bićje b okdje,c. -
Pogledala sam Rona te potražila objašnjenje jer se i on često koristi tim jezikom, tako da mi je Ron rekao da je Luka meni rekao da ne zna što se događa s Harryjem ali da ga pustim na miru jer će biti okej.
Ma ne znam... Glupo mi je to što sam posvađana s Georgom, mislim da je sada na meni da ga pitam što je s nama jer je on ova dva dana pokušavao razgovarati sa mnom, što sam ja vješto izbjegavala...
Ali što da radim kada mi nedostaje...
> 19. veljače - Uh... ogavno je
Danas se osjećam strašno loše... Boli me glava, trbuh ... ma ženski problemi. Jooj, kako me to nervira... ma, ne znam, danas se strašno loše osjećam (kao što sam rekla) i jedva sam čekala da legnem u krevet a i dan je bio poprlično naporan. Danas je Leeju pozlilo u školi i nastala je cijela strka, Slytherini su mu podmetnuli nešto u hranu i sada stalno krvari... Ma strava. Fred i George su totalno izbezumljeni. Kada su vidjeli što se dogodilo pozelenijeli su od muke i moš mislit kakvu osvetu planiraju... Ajd javit ću ti se ja još danas, sada je u sobu ušla Hermiona rekavši mi da je George u spavaonici i da želi razgovarati sa mnom, pa da dođem. Ponekad je glupo što oni ne mogu doći u našu spavaonicu, pa .... kad su nepouzdani :)...
***
Evo mene. Bila sam kod Georgea. Isuse, kako je on bijesan na sve njih. Užasno. Oni će sada njima nešto podmetnuti, onom ogromnom tipu, Mayflower, ma neam pojma što... Uopće ga nisam skužila. Mislim ogorčen je... Što je zapravo posve razumljivo jer mu je naj frend ali zar mu teba rizik da ga izbace iz škole?! To mu definitivno ne treba. I da, još smo se i posvađali a to je taklo otprilike ovako:
- Mislim, znam ja da je on tebi naj frend i to.. ali ako te izbace iz škole?!-
- Ma briga me za školu i za sve... Nitko to ne može napraviti mom naj frendu. Kužiš? -
- Da, ali... kako ću ja bez tebe ako te izbace? Tek smo nekoliko dana zajedno... -
- Ma znaš šta? Baš me briga za sve... -
- Ma briga tebe za sve, to si dobro rekao!" Samo misliš na sebe, stvarno si sebičan... -
Izletila sam iz te sobe. Uh, kako sam živčana. Poslije je poručio nekim curama s moje godine da mu je žao i da nije htio biti grub i da želi razgovarati sa mnom... BRIGA ME!
> 18. veljače - Jooj, kada će taj vikend?
Stvarno postaje naporno u toj "školi". Već mi polagano svi idu na živce. Mislim, one glupače iz razreda su mi se popele na vrh glave. Stalno nešto izmišlaju, kako se George ljubi, pa kako ovo pa kako ono... De to nije njihov problem.
Ja i George viđamo se usitinu malo jer oboje imamo dosta obveza što se škole tiče. Ma uglavnom, a štoje danas bilo zanimljivo?!
Pa danas sam pričala s Ronom, nakon onoga s Georgeom uopće nismo imali nikakve komunikacije.
Danas su svi otišli van a ja sam ostala u Društvenoj prostoriji. Nakon nekoliko trenutka ušao je Ron. Bio je tako zabezeknut. Više nije imao izgovora zašto bi otišao pa je sjeo u najudaljeniji kut prostorije. Osijećala sam se užasno, do neki dan bio mi je naj frend i pričali smo o svemu. A sada... Ma bolje da ne pričam.
Onda sam otišla do njega.
- Čuj, Rone, stvarno mi je žao... -
- Ma ne zanimate me uopće, ni ti ni on. -
- Vidi, Rone, meni je žao ja... ja stvarno nisam znala... Mislim, voljela bi da možemo biti prijatelji ako ništa drugo. Jer ... -
- Ma ne trebaju mi tvoje isprike! Boli me briga! Ako toliko znači da budemo prijatelji okej... ali meni je jedino važno da budeš srtena... -
Rekao je Ron i spustio glavu te otišao u sobu.
Osjećala sam se tako ogavno...
Idem sada...
> 15. veljače - Napokon sam totaly happy
Hm... Ja sam jako sretno dijete! Ovako, sorry što te nisam jučer pisala ali nisam uistinu imala vremena!
Pa ovako, kada sam ono počela pisati prekinule su me Hermiona i Ginny jer su bile presretne pa su mi morale čestitati na novim vjestima... Ali ajde idem ja iz početka!
Uglavnom, ja i George otišli smo van i pričali nešto potpuno bez veze, ovako općenito. I onda odjednom me upitao:
- Anja... Ideš sa mnom na ples? -
Lagala bi kada bi rekla da sam osjetila leptiriće u trbuhu, osjetila sam cijelu vojsku leptirića koji imaju party u mom trbuhu! Onak, George, kako bi te odbila, pomislila sam.
- Ovaj... Ja? - pitala sam ga zabezeknuto, kao da se zabunio.
- Naravno. - odgovorila sam. Bio je to jedan od najsretnijih trenutaka u mom životu.
Ne moram ni govoriti kako su me prošli trnci kada me uhvatio za ruku. Bilo je uistinu savršeno. Nas dvoje, držeći se za ruke, šetamo se po perivoju prekrivenom snijegu dok se pahulje vijore po zraku.
Nakon nekog vremena ipak smo se vratili u društvenu prostoriju jer je vani uistinu bilo ledeno. Tamo smo svima objavili da smo zajedno. Naravno svi su oduševljeni ali i strašno začuđeni. Dok sam išla u spavaonicu pretekao me Luka.
- Anja, stvarno mi je drago zbog tebe i Georgea ali ne misliš li da si malo bezobrazna? - upitao me.
- Zašto bi bila bezobrazna? - upitala sam ga začuđeno.
- Joj, kako se praviš glupa?! Pa zbog Rona?! Mislim ,on tebe voli ne znam koliko dugo i ti mu okreneš leđa i budeš s Georgom, koji mu je još uz sve to brat?!- vikao je Luka.
- Molim? Ja za Rona uopće nisam znala. Što ti mene napadaš sada? Žao mi je ali ja to za Rona uopće nisam znala. Ne moraš se uopće sada derati na mene, nisam ja kriva! - do ovog trena sam se već i ja derala.
- Pa mogao sam i misliti kakva si kada si bila s Dracom! Možeš ti glumiti žrtvu i biti Gryffindorka, tako me baš briga ali ti si za mene još uvijek pokvarena Slytherinka! -
- Samo da znaš da ti ovo nikeda neću oprostiti, uopće te ne želim više nikada vidjeti. To što ti imaš tako mišljenje o meni, čuj, nisam ti ja kriva ali ne znma ni kako te Hermiona može trpiti!
Otrčala sam u spavaonicu. Uistinu sam bila ogorčena, mislim, smatrala sam ga pravim frendom a on mi ovako okrene leđa. Mislim, povrh svega bila sam tužna jer nisam znala da svi Gryffindori imaju takvo mišljenje o meni. Nekoliko trenutaka kasnije došla je Hermiona u spavaonicu i počela me preklinjati da oprostim Luki jer su on i Ron danas jeli neke čokoladne bombone s likerom i pojeli su ih uistinu mnogo pa su bili malo pijani a nuspojave us agresivnost. Tako da sam mu ipak oprostila ikao sam se zaklinjala sama sebi da neću. Raspoloženje mi se naglo popravilo pa smo se počele spremati. Bile smo usitinu lijepe (nije da se hvalim!). I uglavnom, ja sam obukla dugačku crnu haljinu od svile. Kosu sam nekako pokupila ali su mi te lokne i dalje nekuda lepršale. Ma bilo je to sve okej. Hermiona je obukla svijetlo plavu haljinu i uistinu je bila lijepa. A Luka je bio malo mamuran; a Rona nisam ni vidjela.
George je bio uistinu... neodoljiv. A dvorana?! Mh, savršeno. Bilo je sve savršeno, slatkasto. Jedva sam dočekala svoj prvi ples s Georgeom. Osjetiti njegovo tjelo uz moje,... Jooj...
Nakon nekoliko plesova izašli smo van. Pokušali smo doći do jedne klupe ali smo otkrili da se Luka i Hermiona hm... tamo nešto na klupi. Napokon smo odlučili prošetati oko jezera. Uopće nismo pričali, samo smo se gledali i pokušali nadoknaditi ovo vrijeme koje nismo bili zajedno.
A tada, tada me pogledao u oči i na moje usne spustio najnježniji poljubac.
Cijelu noć provela sam u njegovu zagrljaju i ... bilo nam je tako savršeno.
A danas je uglavnom cijeli neki zbunjen dan, svi su mamurni... Pa tako i ja.
Uh, laku noć...
> 14. veljače - Valentinovo
08:15
Ej, ni sama ne znam zašto sam se tako rano probudila. Mislim, vikend je i to. Ali sam uistinu kasno zaspala jer me mučilo to što nemam s kime na zabavu povodom Valentinova. Luka i Hermiona će ići zajedno ( to je logično jer su ludi jedno za drugim ), Harry I Ginny su se nešto dogovarali, a ja nemam nikoga! Ali tješim se time što ni Ron nema pratnju pa se nadam da ćemo nas dvoje ostati zajedno u društvenoj prostoriji i igrati šah.... Čekaj, vidim neki smotuljak pored kreveta! Što je to?
Hm, čini se da je nekomu ipak stalo do mene, samo kada bi znala komu! Prvo sam pomislila ne Draca, ni sama ne znam zašto, ali kada bolje razmislim nije to njegov stil. Nije on toliko romantičan i obziran prema meni poslije našeg prekida, a uostalom pomirio se s Eve Daniellet pa sumnjam da bi meni slao slatke poruke i darove! A što sam dobia? Dobila sam predivnu, malu, crvenu kartu ispisanu zlatnim slovima, a poruka glasi :
Ti si mi pokazala što znači živjeti,
Ti si mi otvorila oči i pokazala ljepotu,
Ti si me naučila voljeti...
... Volim te ...
Da na karti nije izvezeno slovo A mislila bi da to nije namjenjeno meni ali očito je! Uglavnom, dobila sam malo crveno srce izvezeno zlatnim slovima. Stvarno je slatko... Sve bi dala da je to poslao George ali mogu samo sanjati...
16:30
Ja sam najsretnije biće na svijetu! Definitivno, the most happy! Sada sam bila u društvenoj prostoriji, tj. tamo sam bila cijelo popodne kada je do mene došao George. Pitao me želim li s njim otići u šetnju jer bi htio razgovarati sa mnom. Iako je na preivoju bilo ultra hladno nisam mogla da ne odem s njim. Prvo nam je oboma bilo neugodno ali kasnije smo počeli razgovarati.
> 13. veljače - Zabava povodom Valentinova
Danas kada smo doručkovali, tj. prije doručka dogodilo se nešto uistinu čudno. Dumbledore je ustao i rekao:
- Djeco, ja znam da ste svi vi uzbuđeni jer iščekujete Valentinovo pa smo ove godine odlučili učiniti Hogwarts posebnim- sutra navečer u 20 sati biti će održan ples za zaljubljene. Naravno, pozvani su i oni manje zaljubljeni, možda baš sutra pronađu svoju ljubav.- rekao je i sjeo.
U Velikoj dvorani odmah se osjetilo uzbuđenje, no ja sam se osjećala glupo jer nemam s kime na taj glupi ples. Kada bi me bar pozvao George, onda bi bila happy. No to mogu samo sanjati. Sada je završio doručak, javit ću ti se još tijekom dana.
21:30
Sada je pola deset navečer ( baš kao što sam napisala ) i malo sam bolje volje. Zašto? Popodne sam zaspala u spavaonici kada je oko pola 3 došla Hermiona i rekla da bi htjela razgovarati sa mnom, ne da joj se učiti ( padati će snijeg ). Obukle smo se te izašle na perivoj. Pirio je hladan vjetar i uistinu smo se smrzle. Tada me Hermiona, kao grom iz vedra neba, upitala:
- Ti ćeš pozvati Georgea na ples? –
Ostala sam iznenađena; pa zar je tako očito da mi se sviđa.
- Ne- rekla sam. – Neću, zašto?-
- Pa očito je da ti se sviđa. A postoji razlog zašto ga nećeš pozvati?-
- Da, on mi se uopće ne sviđa!- nekako sam promucala.
- Joj, Anja molim te nemoj glumiti. –
- Dobro, sviđa mi se. I? A ne želim da me odbije- rekla sam ljutito.
- Znaš, mislim da je on prestar za te.... –
- Ajd me, molim te pusti na miru. Nisi ti najpametnija. Sorry, ali sada želim biti malo sama. – rekla sam te otišla u smjeru jezera.
Sjedila sam tamo otprilike 15 minuta, razmišljala i buljila u vodu. Iznenadila sam se kada mi je netko stavio ruku preko očiju. A pogotovo sam se iznenadlila kada sam vidjela Georga da stoji iza mene.
- Ej, mala, što je tebi? Što si tužna? –
- Ma ništa- promrmljala sam.
- Pa da nije ništa ne bi tu sjedila i tulila. -
- Pa... ma glupa sam. Sviđa mi se jedan dečko. –
- I to je kao problem? Zapravo, to bi mogao biti problem ako taj dečko ne izgleda kao trol a smrdi kao tvor. –
Na to sam se nasmijala.
- Nije, on je najbolji dečko kojeg sam ikad upoznala. Samo je problem to što je on stariji od mene pa sumnjam da bi bio sa mnom. –
- Vidi, to uopće nije problem. Meni se sviđa puno mlađa cura pa nikome ništa. –
- A tko je ta sretnica? –
- Saznat ćeš sutra. Ajde idemo unutra, hladno je. –
Cijelo popodne sam se zabavljala u društvenoj prostoriji. Igrala sam sedam puta šah ( čarobnjački ) s Ronom ali me šest puta zaredom pobijedio ali sam bila ambiciozna pa mi je jednu pustio :). Baš mi je Ron super, on mi je možda najbolji frend, no i Luka i Harry su dobri. A George... Joj, o njemu bi se dalo pričati...
Pusa
> 12. veljače - Prvi put sam se zabavila u Hogsmadeu
Evo sada sam se vratila iz Hogesmadea i cijela sam smrznuta jer sam tamo bila gotovo cijeli dan. Uglavnom, super nam je bilo. Bili smo u Medičarnici; tamo smo se zadržali više od sat vremena :). Pili smo pivoslac i super se zabavljali. Super sam se osjećala jer sam shvatila da napokon imam prave prijatelje. Sjedila sam pored Georga i bila sam sva u oblacima. On je tako sladak i zabavan. Šteta što mu je ovo zadnja godina u školi. Hermiona me podsjetila da je za dva dana Valentinovo. Poptpuno sam na to zaboravila. No, to i tako nije važno jer ja nemam kome pokloniti neku slatku sitnicu... :(. Bez obzira na to pomogla sam Hermioni odabrati poklon za Luku. Na kraju mu je ipak kupila narukvicu s ugraviranim njegovim imenom i predivnu kartu. Narukvica je predivana; od nekog prekrasnog materijala kakvog bezjaci nemaju... Oh, da bar ja imam nekoga kome bi poklonila taku slatku sitnicu ... :(
> 9. veljače - Za vikend u Hogsmeade
Danas sam se probudila s glavoboljom. Luka mi je rekao da je to što sam zadnjih dana bila previše na propuhu. Blago meni! E da- za vikend idemo u Hogesmade. Ne znam što se događa s Ronom; poprilično je zbunjen. Ne znam- pubertet....
> 8. veljače - Još malo ovako i gotova sam
Joj, šta da ti kažem? Oni nisu normalni! Danas su me natjerali da ponovo idem na metlobojsko igralište voziti metlu. Njima je valjda zabavno gledati kako ja nakon svaka 2 prijeđena metra padam ?!? No dobro, sada već malo bolje letim. Nakon nekoliko dana moći ću s njima igrati metloboj, samo imam probelm. Nemam metlu! Morati ću javiti mami da mi pod hitno treba jedna metla!
> 7. veljače - Tako sam umornaaa...
Sada ležim u krevetu i ovo pišem zadnjim snagama jer sam užasno umorna. Danas poslije predavanja sam bila gledati metlobojski trening Gryffindora. Mislim dečki ( i cure =) su super. Molim Boga da pobijede Slytherine. Ginny, Hermiona i ja smo sjedile na tribinama i gledali taj show. Kada je završio trening Hermiona je otišla u knjižnicu a ja i Ginny smo ostale i pričale a tada su došli dečki ( Harry, Luka, Ron, Fred, George i Lee ) pa smo se zafrkavali na terenu. Nisam se vozila na metli od prve godine pa su me Harry i Ron malo podučili. Svi su umirali od smijeha dok sam izvodila «vratolomije» u zraku. Ne moram reći da sam pala milijun puta i da me bole sve kosti u tijelu. Jadna ja! :)
> 6. veljače - Sve bolje i bolje
Sada je trenutno šest sati popodne i nedjelja je. Sjedim u društvenoj prostoriji i atmosfera je super. Tu je sve drugačije nego kod Slytherina. Tu su svi tako veseli, dobro raspoloženi... Upoznala sam super ljude: Rona, Hermionu, Harry Pottera i njegovog brata Luku ( nisam znala da Harry ima brata ?!? ), te Freda i Georga Weaslyja. Svi su super, no moram priznati da mi se najviše svidio George. On i Fred su blizanci i jako su simpatični; stalno se zafrkavaju i pričaju neke gluposti, no George mi se ipak više sviđa ( iako su poptpuno isti =). I tako sada tu sjedim i happy sam. Pusa =)
> 5. veljače - Napokon sam happy!
12:45
Danas sam se probudila u 6 sati i oka nisam sklopila, hvala Bogu da je subota. Ujutro me Dumbledore pozvao u njegov ured a tamo je bila profesorica McGonagall i rekla mi je da ću odsada biti u njenom domu, Gryffindorima. Znači tako, sada sam u Gryffindorima! Ajd ovo je bar bolje od Slytherina. Naravno tamo je bio i Snape koji me počastio tako oholim pogledom da mi se krv u žilama sledila. Rekao je da ne može vjerovati koliko učenici pretjeruju, da su Slytherinski učenici veoma prisotojna djeca i da ne zna što ja to izmaišljam. Zatim su se on i profesorica McGonagall počeli prepirati a Dumbledor me je posalo da se spakiram. Evo, sada sam sve spremila i čekam da netko dođe po mene pa da mogu u svoj novi dom, tako sam sretna. No, što ako me ne budu prihvatili? U moju sobu je ušao Dumbloedore pa moram prestati pisati, čujemo se još danas...
21:50
Danas mi je definitivno najbolji dan u životu,a slušaj što je bilo:
Kada je Dumbledore ušao u sobu obratio mi se ovim riječima:
- Anja, moram te upozoriti na nekoliko stvari! Kao prvo učenici iz Slytherina su ogorčeni i ako budeš imala bilo kakvih problema s njima moraš mi se obratiti. A sada će doći profesorica McGonagall po tebe pa će ti pokazati sobu. -
Zatim je došla McGonagallica po mene te mi je pokazala moju novu spavaonicu i društvenu prostoriju. Bila sam oduševljena! Ovdje se sve čini tako opušteno, vlada prijateljska atmosfera. Kada sam se smjestila u sobu su ušle tri cure ( također s treće godine koje znam samo iz viđenja ) pa smo se i upoznale. Uglavnom, to su Ginny, Kate i May. Iznenadila sam se što su bile jako ljubazne i super su se ponašale prema meni. Kada su May i Kate izašle iz sobe porazgovarala sam s Ginny, ona je super. Rekla je da me razumije i sve a ja sam joj sve ispričala, baš sve; da sam voljela Draca, da sam hodala s njim godinu dana, da su me nakon prekida svi odbacili i počeli maltretirati. Čini mi se da me ona potpuno razumije. Ona je usitinu oke cura. Što se tiče ostalih u domu, svi su super i moglo bi se reći da su me dobro prihvatili. Ne znam... uistinu sam sretna.
> 2. veljače - Možda ima nade...
Evo, sada sjedim u spavaonici (sama po običaju) i razmišljam. Sretna sam. Danas više nisam imala snage, sve sam priznala profesoru Dumbledoru. Priznala sam kako mi je odvratno, kako mislim da ne pripadam u oavj dom, da me svi odbacuju, maltretiraju. Na primjer, danas su mi neke ženske s pete godine u napitak koji sam pravila za napitke bacile mrtve žabe. Dumbledore je rekao da bi me mogao premjestiti i da sam sutra u drugom domu. Jedva čekam! Danas ću spakirati stvari... Hvala ti Bože što si me spasio!
> 14. studeni - Sve gore i gore...
Svakim danom sve mi je gore i gore. Žudim za nečim drugim i otkačnijim, za nečim toplijim jer mi je već muka od hladne Slytherinske prostorije. Muka mi je od svega. Želim kući ili želim u neki drugi dom gdje će sve biti normalnije!
> 13. studeni - Again on the begining
Na početku ove školske godine odlučila sam ponovo pisati dnevnik. Ovaj stari sam zapostavila, izgubila a sada kada sam te napokon našla odlučila sam o svojim osjećaijma ponovo pisati tebi. Evo, od zadnjeg puta što sam pisala prilično sam se promjenila. Navršila sam 13 godina i netko bi pomislio da sam postala ozbiljnija no prevario bi se; postala sam još otkačenija. Sama sebi postajem sve kompliciranija i kako vrijeme ide dalje mislim da nisam trebala pripasti Slytherinima. Molim Boga da je posrjedi greška i da mi netko kaže da trebam u drugi dom. Svi su ovdje totalno pokvareni, gotov nitko nema smisla za humor i sve mi je užsano bezveze. Posvađala sam se s Tash i Mary jer su se počele baviti crnom magijom i sličnim glupostima, dale su se u potragu za lordom Voldemortom a meni to uistinu ne treba. Dok sam hodala s Dracom na sve to gledala sam drugačije a sada sam shvatila da me sve ovo vrijeme on kočio i da zbog njega nisam bila svjesna onoga što se oko mene događa... Na neki način mi je drago što smo prekinuli no trebat će mi puno vremena ga prebolim i da se ponovo prilagodim...
***
PRVA GODINA
> 12. listopad - Najgori dan u mom životu!
Danas sam saznala nešto što me usitinu pogodilo. Uglavnom, dok smo išle na preobrazbu Mary i Tasha su me pozvale u wc i rekle da mi moraju nešto reći.
- Vidi, Anja, ne želimo te povrjediti ali ti moramo nešto reći! Mislim bolje da čuješ od nas nego od nekog drugog jer smo ti mi naj frendice!
- Pa recite! Nije valjda tako strašno.
- Je, strašno je! Draco hoda s onom glupačom Eve s kojom si se potukla.
Nisam mogla vjerovati. Profesorici McGonagall sam rekla da mi nije dobro te me pustila sa sata. Zapravo mi nije bilo ništa već sam htjela biti sama. Danas sja Sunce i tako mi smeta jer bi htjela da je vrijeme u skladu s mojim raspoloženjem. Ma nemam volje za ništa pa tako ni za pisanje :( =( :( =(
> 11. listopad - Još jedan dosadan dan
Prolistala sam zadnje stranice dnevnika i primjetila da ne pišem više tako često o Dracu no to ne znači da sam ga prestala voljeti. On je tako sladak.... Sorry ali ne da mi se baš pisati sve...
> 9. listopad - Mukian u školi
Mukian u školi??? Što to znači? Pa, mama mi je odlučila pokloniti malu slatku mačkicu pa sam je nazvala Mukian. Uistinu je slatka. Siva s plavim očima... Medena je i još mala. Spava sa mnom u krevetu. Ne mogu više pisati Mukian me zove ( he- he :).
> 6. listopad - Ooo... prva kazna
Evo, zaradila sam prvu kaznu. Mama je to primila poprilično dobro. A zbog čega kazna? Na hodniku sam se posvađala s nekom ženskom iz Rawenclava. A zbog čega? Evo to je teklo ovako:
- Ej, vidi ovu rasčerupanu! Izgleda poput... hm... poput neke raščupane kokoši!
Kako sam ja nagla ne mogu podnijeti da me netko vrijeđa.
- Ma de pogledaj sebe! Izgledaš kao da te poplava izbacila!
Bio je moj komentar na njenu ružnu, pogužvanu facu. Ali ozbiljno izgleda strašno.
Zatim je došla do mene i opalila mi šamar a ja sam nju nogom u stomak. Pa nek si ona misli. Zatim smo se počele čupati i vikati neke bedaste uvrede. A u tom trenu je naišao glavom i bradom prof. Dumbledore. Čim smo ga vidjele rastavile smo se no bilo je prekasno. Rekao nam je da to ne činimo... bla-bla... I poslao nas je kod Snapea ( mene, jer je predstavnik mog doma ) i tu glupaču koja se zove Eve Daniallet kod predstavnice njenog doma. Uglavnom, dobile smo jadnu kaznu. Obje moramo čistiti wc Plačljive Marlyte. Bezveze! Ali ipak... to je moja prva kazna...
> 5. listopad - Sorry...
... uistinu sorry što te nisam pisala ovih para dana ( više od mjesec dana ) ali sam uistinu zaboravila ili bolje rečeno nije mi se dalo. Sada svaku noć provodim s frendovima u Društvenoj prostoriji i svi se zabavljamo. Da, SVI- mislim i na starije učenike koji nas prije nisu htjeli ni pozdraviti. Sebično od mene je to što mi je jedino stalo do jedne osobe s kojom se družim- Draca. I s njim sam se upoznala i prilično je oke, zapravo super je iako Mary i Tasha govore da je umišljen. Ma de izmišljau... U školi je oke, zapravo je sve poprilično lagano iako je to tek početak... Nadam se da ću ti se sutra javiti, tj. 100 % ću ti se javiti ( ako ne zaboravim :).
> 4. rujan - Kišaaaaaaa ::
Umjesto da sam u društvenoj prostoriji s frendicama i da pričamo i tračamo, ja sam se odmah poslije večere u Velikoj dvorani povukla u sobu i sada, dok ovo pišem, gledam kroz prozor i osluškujem kapi kiše koje udaraju o prozor. Sve se čini tako mirno i spokojno, a vjetar raznosi lišće... Eh da, saznala sam tko je onaj plavokosi dečko. Zove se Draco Malfoy a one gorile su Crabbe i Goyle. Oni su strašni ( mislim strašno ružni i za mene će zauvijek biti gorile bez obzira na njihova imena ). Također sam saznala da je prilično bogat i da mrzi Harry Pottera. Oko njega je podignuta poprilična strka jer je on spasio sve čarobnjake od nekog zlog čarobnjaka. Ma, priče za malu djecu. Govoreći o Harry Potteru, Mary se zapalila za njega, iako mi se čini da njega ne privlače ženske ( pri tom ne mislim da je gay =), a pogotovo ne one iz Slytherina. Ne želim to reći Mary jer je ne želim povrjediti a premalo se poznajemo da bi si sve govorile iako je već sada vidljivo da ćemo biti naj frendice. Evo, tek sam 4 dana u Hogwartsu a već se čini kao cijela vječnost. Na neki način mi nedostaje bezjački život i sve ono «obično», a opet s druge strane mi je drago jer sam se maknula od svakodnevnice i upoznala novi, drugačiji i zanimljiviji život. Ovdje mi je uistinu čudno. Nitko ne sluša radio i nitko nije opsjednut glazbom, tek pokoji učenik koji je stariji od mene i oni slušaju punk, metal i rock ( oni su također polu- bezjaci ). Ovdje nitko nije čuo za Britney Spears a kada sam im je pustila na discmanu rekli su da je to strašno. Primitivci!
> 3. rujan - Možda, ipak, bude oke?
Evo, sada dok sjedim u spavaonici razmišljam o onome što se danas dogodilo. Hm, čini se da će ipak biti bolje prvenstveno zbog toga što mislim da sam se... zaljubila!?! Ne znam što mi se dogodilo, ali taj dečko je... Ma ne poznajem ga, a moram priznati da sam se zaljubila u njegov izgled. Ima plavu kosu, pomalo umišljeno se drži a u stopu ga prate dvije gorile ( ne doslovno ). Uglavnom, ne znam kako se zove, ali su mi frendice rekle da je godinu stariji od nas. A kad smo već kod toga, napokon sam se skompala s nekim ženskama koje su na mojoj godini a također su u Slytherinima. Mislim da bi uskoro mogle biti naj. A zovu se Mary i Tasha. Legice su prilično ok. Nastava svakim danom postaje sve nezanimljivija jedino su Čarolije donekle zanimljive, a Obrana od mračnih sila je ok jer mogu klepetati s Mary i Tashom. Kad smo već kod toga, još nisam imala sve predmete ali sam čula da je Povijest magije do zla boga dosadna. Da li sam spomenula da je predstavnik mog doma Snape? Jeziv je!
> 2. rujan - Dan za danom, sve gori
Danas mi je također odvratan dan. Gotovo da s nikim ne komuniciram a nitko ni ne pokušava biti ljubazan ( pri tome mislim na učenike mog doma ). Uglavnom, danas nije bilo ništa posebno osim što je prvi dan nastave. Jedino što me tješi o ovim danima samoće je to što je nastava ultra zanimljiva ( samo neki predmeti, da se razumijemo ). Ipak, najzanimljivija mi se čini Preobrazba i Obrana od mračnih sila. Starijim učenicima je sve normalno, druže se i super im je, dok mi učenici prve godine stojimo po strani. No dobro, tek sam dva dana ovdje, možda bude bolje!
> 1. rujan - Slytherin? ::
Evo, sada je 6 sati i trenutno sam se probudila. Uopće ne znam kako se osjećam, uzbuđena sam, sretna i... ma uopće ne znam kako se osijećam ni kako bi se trebala osjećati. Sada ću krenuti pa ću ti reći kako je sve bilo... Joj, tako sam uzbuđena!
Sada sam treunutno u svojoj novoj spavaonici. Ajde da ti pričam kako je sve bilo iako ću vjerovatno pola toga izostaviti. Čim sam došla u Hogwarts Express upoznala sam par novih ljudi iako im ne znam imena. Na hodniku sam primjetila da je nastala poprilična strka oko nekog dečka, mislim da se zove neštko kao Harry Potter. U kupeu sam bila s Lunom Lovegood, Ginny Weasly i još nekim curama. Prilično su zabavne no malo su se razočarale kada sam pripala Slytherinima. Ne znam zašto ali imam osjećaj da ni jedan dom ne podonosi Slytherine. Uglavnom... Zapanjena sam izgledom Hogwartsa. To je prekrasan dvorac i zaista sam oduševljena. Velika dvorana je prekrasna: mnogo stolova, klupa i prvenstvneo učenika. Da, pripala sam u dom Slytherina. U knjizi koju sam ljetos proučavala saznala sam da su Slytherini uvijek odvojeni, da se ponekada bave crnom magijom i da su zli (?). Ne znam, no to mi se čine kao loše osobine. Ne mogu razmišljati jer ne mogu vjerovati da sam zla! Hello? Ja sam zla! Sutra počinje nastava i jedva čekam. Osijećam se tako jadno, glupo i sve u ovom domu je tako pusto i jadno. Stariji učenici su tako gluuupi! Javim ti se sutra a sada ću pokušati zaspati u ovoj strašnoj spavaonici!
> 31. kolovoz
Sorry što te dugo nisam pisala ali negdje sam te zagubila i nisam te mogla pronaći. Ali ionako se ništa posebno nije događalo. Dok sam se spremala pronašla sam te među nekim starim kutijama. Jako sam uzbuđena i uznemirena jer ne znam što me sutra čeka. Zaista sam jako uzbuđena iako ne znam ni gdje je ta škola. Jednio što su nam rekli kada smo U Zakutnoj ulici pitali za Hogwarst bilo je:
- Hogwarts se ne vidi na karti a do njega dođete tako što odete na peron 9 i ľ ... – i moramo proći kroz neku pregradu! Jedva čekam sutra....
> 1. kolovoz
Upravo sam se vratila iz Zakutne ulice i moram reći da sam naprosto oduševljena! Svi ti ljudi koji izvode te silne čarolije, toliko magičnih i zanimljivih stvari. Ne moram reći da jedva čekam dan kada ću krenuti u školu. Kupila sam hrpu knjiga ( za školu ) i dvoje črobnjačke novine: Dnevni prorok i Odgonetač. Malo sam prolistala i uitstinu su zanimljivi. Najviše mi se sviđa što su slike u pokretu. Kupila sam crnu školsku pelerinu te jednu za svaki dan, rukavice od zmijske kože, kositreni kotlić, pribor za spravljanje čarobnih napitaka, a najviše od svega me fasciniralo to što sam kupila svoj vlastiti čarobni štapić! Prekrasan je, s jednorogovom dlakom. Presretna sam ali i preumorna da bi pisala što bi se dogodilo.
> 31. srpanj
Danas sam dobila pismo iz Hogwartsa ( tako se zova moja čarobnjačka škola u koju idem od prvog rujna ). Dobila sam popis knjiga koje moram kupiti te stvari koje su potrebne za prvu godinu školovanja. Sutra mama i ja idemo u Zakutnu ulicu po te stvari. Tako sam uzbuđena pa neću previše pisati!
> 30. srpanj
Danas se dogodilo nešto čudno. Ujutro kada sam se probudila i otišla na doručak. Iznenadila sam se kada sam vidjela oba roditelja kako sjede u kuhinji. Inače su subotom ujutro oboje bili na poslu. Tada mi se mama prva obratila:
-Znaš, Anja, moramo ti nešto reći! Ti nisi poput druge djece. Zapravo, ti
i potpuno drugačija! Anja, ti si vještica!- rekla je nekim prodornim glasom.
Tako sam se iznenadila na te riječi te ju pogledala i samo se nasmijala. Nisam joj vejrovala. Upitala sam je kako to da ona nije vještica a ja jesam.
-To preskoči nekoliko generacija. Tvoja prabaka je bila vještica. Shvaćaš? To je razlog zašto te toliko zanima magija!- rekla je.
Tada sam shvatila da je u pravu i da će se moj život potpuno promjeniti... Mislim da se moja želja polako ostvaruje!
> 29. srpanj
Mama mi je danas kupila dnevnik rekavši mi da će mi trebati više no ikad jer ću uskoro postati tinjedžerica i da ću se morati nekom povjeriti. De dobro je! Danas sam posudila neke knjige o crnoj magiji i malo ih proučavala. To djeluje zastrašujuće ali je istina da me magija jako zanima. Često samu sebe uhvatim o maštanju kako letim na metli, kako koristim čarobnim štapićem, kako spravljam čarobne napitke... Kad sam to rekla mami iz ruke joj je ispala čaša koju je držala i nekako uznemirno rekla da je to normalno. Poslije je cijeli dan bila živčana. Ne znam što joj se to događa. Jutros sam se posvađala s Majom i rekla joj da je guska i da mi se ne obraća! Sada više ni naj frendicu nemam, no ako je takva prema meni ne moram je ni imati. Imam ja puno prijatelja, ali Maja mi je do današnjeg dana bila naj a svi ostali iza nje! Sada je mrzim jer je rekla Renati da ja mrzim Tonku! Ponekad se želim odseliti i započeti potpuno nov život negdje daleko odavde!
Kraj!.
